Gnežđenje

Siva vetruška je naša jedina vrsta grabljivica koja se gnezdi i solitrano i u kolonijama. Kao što ni druge vrste sokolova, ni siva vetruška ne gradi gnezdo, već zauzima prazna gnezda od gačaca (Corvus frugilegus), gnezda ptica iz porodica vrana.

Spada u kasne gnezdarice, ženka u maju-junu snese 3-4 (retko 5) riđasto obojena jaja. Mužjak i ženka naizmenično sede na jajma, a inkubacija traje oko 4 nedelja.

Oba roditelja hrani mlade, koji posle 4 nedelja na svojim krilima napuštaju gnezdo. Postaju polno zreli već u drugoj godini života. Najstariji poznati primerak imao je 12 godina.
 

Gačac
Gačci imaju istaknuto mesto u životu sivih vetruški, njihova gnezda pružaju izvanredne mgućnosti za kolonijalno gnežđenje. Ova činjenica je važna i iz aspekta uspeha u podizanju potomstva, naime vetuške uspešnije podižu mlade u kolonijama nego u zasebnom, soliternom gnezdu. Nažalost u Mađarskoj u zadnjim decenijama nemilosrdno su uništavali gačce, kao poljoprivredne štetočine. Broj gačaca se drastično smanjio: u proleće 1980. godine se još gnezdilo blizu 255.000 parova, dok u današnje vreme maksimum 30.000 parova se gnezdi u Mađarskoj. 
Gačac je zaštićen od 2001. godine, odštetna verednost je 10.000 furinti.
Recentna populacija gačaca u Vojvodini (gde se siva vetruška jedino i gnezdi u Srbiji) broji oko 25.000 parova sa nepravilnom rasporedom kolonija.