Terndovi i ugrožavajući faktori

Promena brojnosti

Modrovrana rasprostranjena u palearktiku, od tipičnih evroazijskih šumostepa do planinskih masiva Atlasa u severnoj Africi, a u Aziji prema istoku do Novosibirska, odnosno do doline reke Induš. Svetska populacija se procenjuje na 200.000-700.000 parova, od čega u Evropi živi 50-74%, tj. 55.000- 117.000 parova. Na našem kontinentu u prošlom veku značajno se smanjila brojnost, isčezla je iz Nemačke, Danije, Švedske, Finske i Češke. U nekim zemljama živi vrlo mali broj parova. U 2010. godini u Burgenlandu se gnezdio 5 parova, u Slovačkoj već godinam se beleži svega nekoliko parova. U Hrvatskoj se ne zna za gnezdeće parove, a nestala je i iz Slovenije. 

Mađarska stabilna populacija od oko 1000 parova predstavlja značajni deo Evropske populacije. Nekada se gnezdila u celoj zemlji izuzev u planinskim delovima i zatvorenim šumama. Do 1950-ih godina je bila česta gnezdarica čak i zapadno od Dunava. (U 1980-ih godina u malom broju se gnezdila u kotlini Lenti). Od sredine 1970-ih ubrzano se povlači, od 1980-ih godina zapadno od Dunava viđa se samo prilikom seobe, međutim ovi primerci verovatno vode poreklo od male austrijske populacije. Do današnjih dana potpuno je nestala sa velike teritorije ili se minimalizovala populacija. Brojna je samao na ravnici Heveša, Boršoda, u Jasšagu, Kiškunšagu i jugoistočnoj Mađarskoj, odnosno na području Tapio. Veličina populacija procenjuje se na 400-700 parova (1995-2002), trend opadanja je 1-20%. Zahvaljujući postavljanju duplji za gnežđenje u 2007. godini prilikom procene populacije nađeno je blizu 1000 parova.

Ugrožavajući faktori

• U prošlom veku promene na staništima modrovrana dovelo je do drastičnih posledica, do naglog opadanja domaće populacije. Zahvaljujući aktivnoj zaštiti vrste, u zadnjim decenijama primećuje se blagi porast broja parova. Glavni ugrožavajući faktori su sledeći:
• Nestanak povoljnih mesta za gnežđenje: nestaju stara pojedična stabla, grupa drveća sa odgovarajućim prirodnim dupljama.
• Sužavanje područja za ishranu: smanjuju se i usitnjavaju se travnate površine, prestanak pašarenja, šumostepe zauzimaju guste sastojine šuma.
• Elektrokucija: modrovrana voli da vreba okolinu sa električnih vodova, a i često su električni stubovi su jedina viša mesta za osmatranje lovišta i zbog toga često stradaju ptice od strujnog udara.
• Trovanje: u poljoprivredi se koristi više vrsta insekticida koji su smrtonosni na odrasle i mlade modrovrane.
• Seoba: kao i kod mnogih drugih vrsta ptica seoba nosi u sebi puno opasnosti. Takva opasnost je i degradacija staništa, sve više izražena aridnost i ilegalan lovi i hvatanje ptica. Ubijanje modrovrana je prisutna ne samo na zimovalištima već i na seobnim putevima.
• Ilegalno hvatanje ptica: pre svega su mlade ptice u opasnosti, iz veštačkih duplji lako se vade mladunci, prelepe boje modrovrana privlači pažnju illegalnih kolekcionara iz zapadnoevropskih zemalja.

Zaštitarski rad na projektnom području

U prirodnin uslovima modrovrana se gnezdi u napuštenim dupljama zelene i cren žune. Na Alfeldu nalazimo sve manje belih topola, što ima za posledicu i manjka povljnih duplji za gnežđenje, a samim tim i brojnost modrovrana se smanjuje. Početkom 1980-ih godina na inicijativu Bele Jakab, a pod rukovodstvom ornitologa dr. Đule Molnar započelo je postavljanje veštačkih duplji za gnežđenje modrovrana na teritorij Szatymaz-Balástya-Kistelek. Uspešno je zaustavljeno opadanje brojnosti modrovrana na ovom području, i stabilizovala se populacija.
Kratkoročno na povoljnim staništima postavljanjem D-tipa duplji može da se poveća broj parova, ali dugoročno rešenje može se postići sadnjom belih topola, pojačavanjem ispaša kako bi mogli sačuvata preostala mozaična staništa.

Literatura:

• Cramp, S., Perrins, C.M., Brooks, D.J. (szerk) 1993. Handbook of the birds of Europe, the Middle East and North Africa-birds of the Western Palearctic Volume 7. Oxford University Press
• Haraszty, L. (szerk.) 1998. Magyarország fészkelő madarai Mezőgazda Kiadó, Budapest
• http://www.iucnredlist.org